“Психијатрија данас” је званични часопис Удружења психијатара Србије, који се објављује два пута годишње. Часопис је од 1969. до 1975. године излазио под називом “Анали Завода за ментално здравље” (26 публикованих бројева).
Индексиран је у следећим базама података:
• PsychoInfo
• Psychological Abstracts
• Ulrich’s International Periodicals Directory
• SCIndeks
• EBSCO
Главни и одговорни уредник
Доц. др Оливера Вуковић
Гост уредник
др. Смиљка Поповић Деушић
Уредички одбор
Проф. др Милица Пејовић Милованчевић
Проф. др Нађа Марић Бојовић
Доц. др Чедо Миљевић
Доц. др Бојана Пејушковић
Доц. др Маја Миловановић
др Милутин Костић
др Маја Милосављевић
др Вања Мандић Маравић
др Ана Муњиза
Редакциони колегијум
S. Akhtar (Philadelphia)
J. Aleksandrowicz (Krakow)
М. Антонијевић (Београд)
С. Бојанин (Београд)
M. Botbol (Paris)
С. Бранковић (Београд)
Ј. Букелић (Београд)
G. N. Christodoulou (Athens)
R. Cloninger (St. Louis)
М. Дивац Јовановић (Београд)
С. Ђукић Дејановић (Крагујевац)
Г. Грбеша (Ниш)
В. Ишпановић Радојковић (Београд)
В. Јеротић (Београд)
М. Јашовић Гашић (Београд)
А. Кнежевић (Нови Сад)
В. С. Костић (Београд)
З. Лопичић (Београд)
Ж. Мартиновић (Београд)
М. Муњиза (Београд)
J. E. Mezzich (New York)
М. Пејовић (Београд)
Д. Петровић (Београд)
M. Pines (London)
S. Priebe (London)
М. Прерадовић (Београд)
M. Riba (Ann Arbor)
G. Rudolf (Heidelberg)
N. Sartorius (Geneva)
В. Старчевић (Неw Цастле)
Н. Тадић (Београд)
И. Тимотијевић (Београд)
S. Varvin (Oslo)
M. Vincent (Paris)
В. Шушић (Београд)
Д. Швракић (Ст. Лоуис)
ПСИХИЈАТРИЈА ДАНАС је званични часопис Удружења психијатара Србије који објављује радове из психијатрије, психологије и сродних дисциплина. Часопис излази два пута годишње, а по потреби објављује тематске бројеве и прилоге у оквиру редовних свезака. Часопис Психијатрија данас доступан је у режиму отвореног приступа. Радови могу бити написани на српском и енглеском језику, апстракти су обавезно и на српском и на енглеском језику.
Часопис објављује оригиналне, претходно необјављене радове: прегледне и истраживачке радове, приказе случајева, приказе књига и писма уреднику.
Обавезе уредника. Главни уредник часописа Психијатрија данас доноси коначну одлуку који ће се рукописи објавити. Уредник се приликом доношења одлуке руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање. Уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са поднесеним рукописом. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује Уредништво. Ако идентитет аутора и/или рецензената остаје непознат другој страни, уредник је дужан да ту анонимност гарантује. Уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Уредник не сме да користи необјављен материјал из поднесених рукописа за своја истраживања без писане дозволе аутора.
Обавезе аутора. Аутори сносе сву одговорност за садржај поднесених рукописа, као и валидност експерименталних резултата, и морају да прибаве дозволу за објављивање података од свих страна укључених у истраживање. Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других.
Аутори се морају придржавати етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад и рад не сме бити плагијат. Плагијаризам[1], односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво. Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени. Ако се установи да је рад који је објављен у часопису Психијатрија данас плагијат, од аутора ће се захтевати да упуте писано извињење ауторима изворног рада.
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.
Пратеће писмо/фајл
Рецензија
Достављени радови (осим уводника и радова по позиву) прихватају се за објављивање након двоструке, анонимне стручне рецензије. Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави. Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника. Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника. Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима. Рецензенти нису плаћени.
Рецензија мора бити завршена у 30 дана од слања рукописа. Примедбе и сугестије рецензената достављају се аутору на корекцију.
Након исправки аутора, рад се поново шаље рецензентима уколиком је било значајних корекција, а након сагласности рецензента ауторима се шаље Proof. У овој фази (Proof) могуће су само исправке словних и других ситних грешака. Евентуалне корекције треба извршити у року од 2 дана иначе ће се сматрати да аутор нема примедби.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима.
Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити/одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.
Редакција је дужна да обезбеди солидну контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.
Повлачење већ објављених радова. Објављени рукописи биће доступни докле год је то могуће у оној форми у којој су објављени, без икаквих измена. Понекад се може десити да објављени рукопис мора да се повуче (нпр. исправка грешака у циљу очувања интегритета науке, у случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора; повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају подношења истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре и слично). У неким случајевима рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке у рукопису или објављеном раду.
Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Психијатрија данас: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML link) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на ПДФ документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
Otvoreni pristup
Часопис Психијатрија данас доступан је у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта http://imh.org.rs/publikacije-2/psihijatrija-danas-2/ или http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=0350-2538 и смеју дистрибуирати у едукативне и некомерцијалне сврхе.
Ауторска права
За објављене радове се не исплаћује хонорар, а ауторска права се преносе на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права. Рукописи и прилози се не враћају. За репродукцију или поновно објављивање неког сегмента рада публикованог у Психијатрији данас неопходна је сагласност издавача.[2]
Слање рукописа
Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају се на e-mail: psihijatrija.danas@imh.org.rs
Након пријема, рукописи пролазе кроз прелиминарну проверу у редакцији како би се проверило да ли испуњавају основне критеријуме и стандарде. Поред тога, проверава се да ли су рад или његови делови плагирани. Аутори ће о пријему рукописа бити обавештени електронском поштом. Само они рукописи који су у складу са датим упутствима биће послати на рецензију. У супротном, рукопис ће, са примедбама и коментарима, бити враћен ауторима.
Припрема рукописа
У припреми рукописа треба се придржавати упутства сачињеног према Једнообразним захтевима за рукописе који се подносе биомедицинским часописима Интернационалног комитета уредника биомедицинских часописа.
За текст користити текст процесор (Word for Windows), фонт Times New Roman величине 12 pt, латиницу, дупли проред, лево поравнање и увлачење сваког пасуса за 1 цм, без дељења речи (хифенације) и без употребе табулатора. За симболе и специјалне знаке користити фонт Symbol.
Рад треба да је одштампан са једне стране листа А4 и са маргином од 3.5 цм. Све странице треба да буду нумерисане, укључујући и насловну страницу. Уз штампан текст доставити и електронску верзију рада у формату .doc, .docx или rtf (disk CD Windows компатибилни, само са фајлом који ће бити штампан или послати e-mail-om). Одштампана копија рада у потпуности треба да одговара електронској верзији. Табеле, графикони и слике често се морају поново урадити па треба доставити и њихову одштампану копију.
Насловна страница треба да садржи назив рада (не више од 12 речи), имена и презимена аутора, њихове академске титуле и установе у којима раде, као и име, презиме, адресу, број телефона и e‑mail аутора задуженог за кореспонденцију.
Шири апстракт (до 300 речи) треба дати на другој, засебној страници. Апстракт треба да садржи главне чињенице из рада, као и 3-6 кључних речи. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (https://www.nlm.nih.gov/mesh/MBrowser.html). У апстракту не треба наводити референце. Апстракт и кључне речи треба доставити на српском и енглеском језику.
Текст треба поделити у делове (нпр. за истраживачке радове: Увод, Метод, Резултати, Дискусија). Резултате који се појављују на табелама не треба детаљно понављати.
Фусноте нису дозвољене у чланцима.
Табеле, графиконе и слике приложити на посебним листовима папира (у посебном фајлу), са одговарајућим насловом, арапским бројем (Табела 1) и у тексту означити њихово место. Избегавати вертикалне и хоризонталне линије у табелама. Слике, цртежи и друге илустрације треба да буду доброг квалитета у једном од следећих формата: TIFF, JPEG, EPS.
Скраћенице користити само кад је неопходно и за сваку навести пун термин при првом навођењу у тексту. Коришћене скраћенице у табели и графикону треба објаснити у легенди.
Захвалница: Навести све оне који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство (нпр. техничка помоћ, помоћ у писању рада и сл.). Такође навести финансијску и материјалну помоћ (спонзорство, стипендије, научно-истраживачки пројекти, опрема, лекови итд.).
Литература: Списак треба да укључи само оне публикације које су цитиране у тексту. Литературу треба назначити у тексту арапским словима у угластим заградама оним редом којим се први пут појављује (Ванкуверски стил – http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html), нпр. Кернберг [1] тврди да…
Наслове часописа скраћивати према Index Medicus-u (списак часописа се налази на http://www.ncbi.nlm.nih.gov/nlmcatalog).
Не треба употребљавати скраћенице за часописе који тамо нису наведени. После скраћеница часописа ставити тачку. Странице се цитирају тако што се наведе почетна страница, а крајња без цифре или цифара које се понављају (нпр. од 274 до 278 странице наводи се 274-8).
За радове који имају до шест аутора навести све ауторе. За радове који имају више од шест аутора навести првих шест и et al.
Примери:
Достављање радова на дискети
Уз штампан текст, радове доставити на диску (CD) која је Windows компатибилна. CD треба да садржи само фајл који ће бити штампан. Одштампана копија рада у потпуности треба да одговара верзији на CD. Текст треба да буде написан у текст процесору (Word), у фонту Times New Roman. Табеле, графикони и слике често се морају поново урадити па треба доставити и њихову одштампану копију.
Апстракти / цели текстови свих досадашњих бројева могу се погледати овде.
Број 2019/1-2
Број 2018-1
Број 2017-2
Број 2017-1
Број 2016-XLVIII-2
Број 2016-XLVIII-1
Број 2015-XLVII-2
Број 2015-XLVII-1
Број 2014-XLVI-2
Број 2014-XLVI-1
Број 2013-XLV-2
Број 2013-XLV-1
Број 2012-XLIV-2
Број 2012-XLIV-1
[1] Плагијат обухвата следеће:
[2] На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа / Издавач може да, али не мора да преузме сва наведена права/: