Нема здравља без менталног здравља
У петак 22.11. 2019. године, у 9 часова у плавој сали Института за ментално здравље, одржане су лекције под називом “Смернице за заштиту и унапређење менталног здравља миграната”.
Србија се због свог јединственог геополитичког положаја нашла у центру мигрантске кризе која је захватила Европу у последњих неколико година. Према најновијим истраживањима у Србији се тренутно налази преко 4000 избеглица, тражилаца азила и миграната који су смештени у 16 званичних центара. Подаци указују на то да је мигрантска популација због великог броја проживљених трауматских искустава у значајном ризику за оболовање од менталних болести, као и да су менталне болести један од четири највећа узрока оболевања у овој популацији. Управо је због тога било неопходно формирати званичну стратегију пружања помоћи мигрантима која ће бити прилагођена потребама ове вулнерабилне популације, и формиране су Смернице за заштиту и унапређење менталног здравља миграната. Смернице су направљене на иницијативу Светске здравствене организације, и њихов уредник је био Иван Живанов, координатор здравствене заштите за мигранте у СЗО.
На лекцијама су говорили аутори смерница: Маша Вукчевић Марковић, директор Психосоцијалне иновацијске мреже (ПИН), и предавач Одељења за Психологију Филозофског Факултета Универзитета у Београду; Др Периша Симоновић, Помоћник директора за организацију здравствене заштите Института за јавно здравље Србије и Др Бојана Пејушковић, шеф кабинета за образовну делатност Института за ментално здравље и доцент на Катедри за психијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду. Поред њих, у изради смерница учествовала је и Снежана Светозаревић, доцент Одељења за Психологију Филозофског Факултета Универзитета у Београду. Предавачи су присутнима нагласили неопходност израде смерница, и представили општи циљ смерница који јесте израда системских препорука у вези са: Организацијом услуга заштите и промоције менталног здравља; Мерама и активностима које ће бити спровођене; Потребним ресурсима за укључивање учесника у планиране поступе, те одређивања тога ко од учесника, на који начин и у којем опсегу бива укључен. На крају су предавачи одговарали на питања присутних која су се тицала самих смерница, као и практичне примене истих.
