Златко Вујин, рођен 1962. Године у Земуну. Ожењен, отац двоје деце.
Средњу медицинску школу је завршио 1980. године у Земуну, након чега 1989. године завршава и Вишу медицинску школу, такође у Земуну. Високу струковну школу завршио je 2013. године а одмах затим и Специјалистичке струковне студије из Здравствене неге у психијатрији.
У Институту за ментално здравље започео своју професионалну каријеру пре 35 година (1982), под будним оком и менторством тадашње главне сестре Института за ментално здравље Душанке Крајчиновић. У прво време радио је на Клиничком одељењу за психотичне поремећаје, све до 1984., када прелази на Одељење за специјалистичко консултативне прегледе Клинике за одрасле, у коме ради и данас као главни техничар, и то од 1995. године. Дуги низ година обавља и функцију заменика главне сестре Института за ментално здравље.
Од почетка своје каријере, показивао интересовање за стицање нових знања и вештина и свакодневно побољшање рада и комуникације са пацијентима, што показују бројне едукације које је похађао у Институту за ментално здравље, као и ван њега. Похађао је едукације код великих имена српске психијатрије – др Томислав Седмак, др Марклена Милојковић, др Тања Ђукић (формалне едукације).
У програм едукације медицинских сестара и техничара Института за ментално здравље као предавач и супервизор укључен још давне 2005. године. Ова жеља за знањем и учењем присутна је и данас.Своја стечена знања и искуство несебично преноси на млађе генерације медицинских сестара и техничара.
До сада имао бројне презентације и предавања на конгресима и стручним скуповима медицинских сестара и техничара у Србији. Укључен је у праћење најновијих трендова у сестринској професији, а своја искуства преноси и студентима Високе здравствене школе струковних студија, као предавач по позиву.
У послу предан, професионалан, са великим разумевањем и поштовањем према свим члановима тима, као и у раду са пацијентима. Увек на висини задатка, и у најкомпликованијим случајевима, када је важно да сви чланови тима сарађују у циљу бољитка пацијента, када је спона у тиму и ослонац младим колегиницама и колегама . Својим залагањем негује и развија позитивну атмосферу у тиму и води рачуна о угледу струке, упркос свакодневним потешкоћама са којима се сусрећу и запослени и пацијенти, не дозвољавајући да га ишта омете у савесном и одговорном обављању посла.Његово интересовање за стално унапређење струке огледа се и у његовом сталном друштвеном ангажману.
Председник Друштва психијатријских сестара и техничара је био од 2000.-2012., када је успевао да повеже све сестре запослене на психијатријским одељењима и клиникама целе Србије, што је увек доносило квалитетну размену искуства и проналажење решења за побољшање квалитета рада сестара у овој области здравствене неге. И даље веома активан у Друштву психијатријских сестара као члан Надзорног одбора и члан Тима за едукацију.
Препознат као човек струке, од 2009-2013. био члан Републичке комисије за здравствену негу Републике Србије.
Ипак оно најважније чему нас је учио је неговање породичних вредности. Ведрина са којом прича о својој супрузи Љиљи, кћерци Сањи и сину Ивану није нам остављала нимало простора да посумњамо да је најважнија ствар коју у животу имамо је породица. Сво своје слободно време посвећивао је својој породици у свом Земуну и на свом Дунаву, који га неретко однесе и у Старе Бановце где такође воли да одмара и да се посвети сликању, као свом великом скривеном таленту.
Радујемо се награди коју је добио јер сматрамо да је то својим радом, трудом и љубављу према професији заиста заслужио.
НАГРАДА ЗА РЕЗУЛТАТЕ ОСТВАРЕНЕ У РАЗВОЈУ И УНАПРЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА СЕСТРИНСКЕ И БАБИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ “ДОБРИЛА ПЕЈОВИЋ«
Please follow and like us:
